Oko svakog živog bića formira se svetlucanje aureola, koja govori o prisustvu plazmenog stanja materije u organizmu-bioplazme.
Mikrobi, takođe, imaju oko sebe svetlucanje bioplazmu, koja napaja vodu i elektrolite, koje upija debelo crevo. A elektroliti su, kao što je poznato, jedan odboljih akumulatora i prenosnika energije. Ti energetski zasićeni elektroliti zajedno sa krvotokom i limfotokom raznose se po celom organizmu i predaju svoj visoki energetski potencijal svim ćelijama tela, stalno ih dopunjujući, a takođe dopunjuju sopstveno plazmeno telo organizma kroz sistem kineskih kanala.
О tome su znali odavno u drevnoj Indiji, Kini, Japanu i Tibetu. Deo stomaka oko pupka oni su nazivali „Peć Hara”, „Nabhipadma” (lotos pupka) itd. Taj deo odgovara elementu „vatra” i silama transformacije ne samo u fizičkom nego i u psihičkom smislu (varenje hrane, prihvatanje, pretvaranje neorganskih materija u organske, a takođe transformacija organskih materija u psihičku energiju).
Tumačeći samo fizički smisao toga dela, iz navedenog postaje jasno zašto su drevni mudraci debelo crevo nazivali „peć”, odakle se uzima element „vatre”, gde se obavlja transformacija organskih materija u psihičku energiju (bioplazmu).
O tome da toplotna i energetska funkcija debelog creva daju bitan doprinos energetici čitavog organizma možemo se praktično uveriti.
„ Isključimo” gladovanjem debelo crevo. Mikroflora će prestati da izvršava svoje funkcije. „Peć” se gasi, i mi osećamo da nam je hladno. Hodamo tromo i iscrpljeno, gubimo snagu. Ako je gladovanje prema tvrđenju mnogih autora kvalitetna dragocena ishrana na račun unutrašnjih rezervi, zašto se smanjuju temperatura tela i živahnost? Glavni energetski ciklus trikarbonske kiseline (ciklus Krebsa) – postoje kako pri gladovanju, tako i pri jelu. Otuda bi prilikom gladovanja (ishranom unutrašnjim rezervama) proizilazilo samo jedenje samog sebe, bez gubitka temperature tela i gubitka tonusa dok se ima šta jesti. Ali, u praksi toga nema, prema tome i ne postoji. Verovatno je takva forma postojanja domaćina i mikroorganizama, kao jednog organizma, više energetski nezavisna, ekonomična i stabilna, nego organizam bez mikroflore.
Otudaje jasno zašto se pri dnevnom obroku hrane od 1000 kalorija, ali koji sadrže žive biljne produkte (voće, povrće, proklijalo zmo, orasi, kaše) ljudi mnogo bolje osećaju i izdržljiviji su nego kada pojedu 3000 i više kalorija dnevno „mrtve” kuvane hrane, koja ne daje hranu za mikrofloru, već preopterećuje sistem za izlučivanje i dopunski mu oduzima energiju na otklanjanje i odstranjivanje štetnih uticaja. To je razlog što savremeni Ijudi zebu, iako nose toplu odeću i što se brzo umaraju ne samo od fizičkog nego i od umnog rada.