Naš organizam ima posebne sisteme, na koje stimulativno deluju raznovrsni uticaji spoljašnje sredine.

Na primer, posredstvom mehaničkog nadraživanja tabana stopala stimulišu se svi životno važni organi; posredstvom zvučnih oscilacija stimulišu se posebne zone na ušnoj školjci, takođe povezane sa celim organizmom; svetlosni nadražaji preko očne dužice stimulišu ceo organizam, što omogućava dijagnostiku. Na koži se nalaze određene zone, koje su povezane saunutrašnjim organima, takozvane Zaharina-Geda zone itd.

Dakle, debelo crevo ima poseban sistem čijim se posredstvom podstiče ceo organizam.

Vidi se da svaki deo debelog creva stimuliše određeni organ. Ta stimulacija se obavlja na sledeći način: divertikula se popunjava obrađenom (svarenom) kašicom od hrane, u kojoj se burno razmnožavaju mikro-organizmi, izdvajajući energiju u vidu bioplazme, koja stimulišuće utiče na taj deo, apreko njega na organ, povezan sa tim delom.

Ako je dati deo napunjen „talogom” ekskrementa, nema stimulacije. Postepeno se gasi funkcija datog organa, a time i razvoj specifične patologije.

Kao što pokazuje praksa, talog se postepeno nagomilava na mestima pregiba debelog creva, gde se usporava kretanje ekskrementnih masa.

 Tako, mesto prelaska tankog creva u debelo hrani sluzokožu nosnog ždrela; uzlazni pregib-tiroidnu žlezdu, jetru, bubrege, žučni mehur; silazni pregib-bronhije, slezinu, pankreas; krivine sigme-jajnike, mokraćni mehur, polne organe.

Stimulišući sistem debelog creva ukazuje na neobičnu dovitljivost prirode i na njenu sposobnost da koristi sve sa maksimalnom korišću pri minimalnim gubicima.